Sep 15, 2010

MOJA PUTOVANJA:Strani Univerziteti-Oksford

12. septembar 2010.

Moje putovanje: Oksford

Kako za studente, tako i za profesore, Oksford predstavlja poseban izazov i čast je naći se u instituciji koja ima više od osam vekova dugu tradiciju visokoškolskog obrazovanja.

Izvor: Gloria

Profesorka ekonomije i glavna urednica časopisa ‘Economic analysis’ Mirjana Radović-Marković tokom radnog boravka u univerzitetskim centru s tradicijom obrazovanja dugom osam vekova upoznala je ulice i građevine koje su inspirisale Tolkina da napiše svoje najpoznatije knjige, ustanovila je kako klasika i modernizam mogu harmonično da se dopunjuju, upoznala bogatstvo jednog od najstarijih muzeja na svetu i uverila se da britanska kuhinja nije jednolična.

Pominjanje imena Oksford kod mene je uvek stvaralo asocijaciju na sedište jednog od najelitnijih univerziteta na svetu, mesto gde mladi kao hodočasnici svake školske godine dolaze u velikom broju po kvalitetno obrazovanje i svetski prestižnu diplomu. Kako za studente, tako i za profesore, Oksford predstavlja poseban izazov i čast je naći se u instituciji koja ima više od osam vekova dugu tradiciju visokoškolskog obrazovanja. Zato sam sa oduševljenjem prihvatila poziv ‘Said Business Schoola’, jednog od fakulteta pri tom univerzitetu, da održim studentima predavanje.

Vozovi su opet u modi

Kad sam pošla u radnu posetu Velikoj Britaniji, nisam odolela izazovu pa sam se od Brisela do Londona prevezla Eurostarom, brzim i udobnim vozom koji je tu razdaljinu prešao za nepuna dva sata. Putovanje je bilo izuzetno komforno, poslužen mi je ručak, a u međuvremenu sam mogla da pogledam neki film ili koristim internet. Na LCD monitoru mogla sam da pratim kojom se brzinom krećemo ili koliko nam je ostalo do odredišta. Do tada sam mislila da će vozovi polako otići u zaborav. Ali, putujući od Brisela do Londona shvatila sam da sam se prevarila u proceni. Voz je na ovoj liniji toliko popularan da je avionska linija između ta dva grada odavno ukinuta, kao i između Brisela i Pariza. Usput sam na železničkim stanicama u Liježu i Lilu videla bilborde koji su oglašavali promotivne cene za vožnju brzim vozovima. Pošto najmanje zagađuje životnu okolinu, u železnički saobraćaj se mnogo ulaže.

Stanica kao tržni centar

Sve železničke stanice su izuzetno čiste, lepo i moderno uređene. Sa predivnim restoranima, kafeima, bankama i prodavnicama, u mnogome liče na moderne tržne centre. Među njima posebno se isticala međunarodna stanica ‘St. Pancras’ u srcu Londona. Ovaj predivni objekat od crvene fasadne cigle pušten je u rad 1868. Projektovao ga je poznati arhitekta Džordž Skot, inače autor još nekoliko velelepnih građevina viktorijanskog doba. Od kako je 2007. pušten u rad Eurostar, ova stanica služi isključivo za međunarodne linije.

Sendvič na tri sprata

Kad sam se smestila u hotel, krenula sam čuvenim londonskim taksijem u Oksford strit, gde sam potražila dobar restoran kako bih večerala. Pošto je kiša već počela da prska, nisam imala vremena za biranje, pa sam ušla u jedan pab u kome se čekalo na slobodno mesto. Služile su se vitaminske salate, više vrsta kafa uz obavezan kolač i desetine vrsta trouglastih sendviča. Bilo je teško napraviti izbor. Na posletku sam se odlučila za trouglasti sendvič na ‘tri sprata’, tri vrste salata i espreso s mlekom. Iako Engleze ne bije glas da imaju vrhunsku kuhinju poput Francuza ili Italijana, sve što sam probala bilo je ukusno.

Sklad tradicije i modernizma

Posle nekoliko dana provedenih u Londonu krenula sam za Oksford, glavni grad okruga Oksfordšir, sa nešto više od sto pedeset hiljada stanovnika. Smatra se najstarijim univerzitetskim centrom u Engleskoj. Ovim prelepim gradom dominiraju srednjovekovne crkve i fakulteti u karakterističnom gotskom stilu, kao i divni prostrani parkovi sa pažljivo negovanom engleskom travom. Živopisnu arhitekturu, koja svedoči o dugoj istoriji grada, osvežava žamor mnogobrojnih studenata i daje joj savremenu dimenziju. Na svakom koraku uočljivo je harmonično preplitanje tradicije i modernizma.

Tolkinova inspiracija

Šetajući gradskim ulicama i posmatrajući to arhitektonsko bogatstvo, stekla sam utisak da je Tolkin ovde nalazio inspiraciju za svoje romane ‘Hobit’ i ‘Gospodar prstenova’. Sve je delovalo bajkovito i gotovo izmaštano, što je probudilo moje dečije snove.

Škola za uspešne

Između brojnih fakultetskih građevina vijugaju uske kamene ulice, a dominantnu poziciju ima ‘Christchurch’, jedan od najvećih fakulteta u Oksfordu. Englezi su odavno shvatili da je zemlja bez tradicije u obrazovanju zemlja bez budućnosti. Zbog toga svoj obrazovni sistem nisu menjali vekovima, već su ga samo usavršavali i prilagođavali modernom vremenu. Iako među najstarijim u svetu, Oksfordski univerzitet već osam vekova odoleva konkurenciji drugih visokoškolskih institucija. Svima koji ga završe gotovo je zagarantovan uspeh u karijeri. Tako sigurno i u sadašnjoj generaciji studenata ima mnogo budućih premijera, ministara, književnika, profesora.

Karanfil u reveru

Studenti na Oksfordu nose tradicionalne crne uniforme. U zavisnosti od boje karanfila zadenutog u mali džep sakoa može se odrediti kojem od tridesetak fakulteta pripadaju. Nisam naučila da ih razlikujem, ali mi je bilo simpatično da posmatram te mlade ljude koji su ponosno koračali ulicama tog elitnog grada, svesni kako je pred njima svetla profesionalna budućnost.

No smoking

Pušenje je proterano iz svih zatvorenih objekata, od firmi do pabova i hotela. Kazne su ogromne za one koji se ne pridržavaju zabrane. Pored opšte poznatih, uočila sam još jednu prednost zabrane pušenja: doprinela je da se Britanci više druže i razgovaraju dok puše ispred zgrada u kojima rade.

Najstariji muzej

Oksford se može pohvaliti ne samo najstarijim univerzitetom u Britaniji, već i najstarijim muzejom, Ešmolinom, osnovanim 1683. On je ujedno i najstariji univerzitetski muzej na svetu, a u njegovoj zbirci se nalaze dela gotovo svih najčuvenijih slikara, od Mikelanđela i Leonarda do Pikasa.

Inspirativne poruke

Poziv kolega sa ‘SAID Business School’ da održim predavanje na temu ‘Importance of Female Entrepreneurship in Tackling Climate Change” doživela sam kao veliki izazov, ali i kao posebnu čast i priznanje mojoj dosadašnjoj karijeri. U toku tri dana, koliko sam tamo boravila, pored održanog predavanja učestvovala sam i na radionici sa još tri koleginice iz Velike Britanije. Posebno me je oduševila organizacija rada sa studentima, jer je karakteriše interaktivnost u komunikaciji, donošenje zajedničkih zaključaka po svim važnim stručnim pitanjima o kojima se diskutovalo, i definisanje problema koje treba dalje razmatrati i istraživati. Posle završenog predavanja više od sat vremena odgovarala sam na pitanja studenata, ali i ljudi iz mnogih firmi koji su došli sa namerom da saznaju nešto novo. Dostupna sam bila studentima po osam sati dnevno, uz male pauze za okrepljenje sokovima ili užinu, koja se pretežno sastojala od sendviča sa morskim plodovima. Po završetku rada sa studentima zajedno sa koleginicama morala sam da pošaljem studentima tri inspirativne poruke, koje će ih motivisati u daljim istraživačkim naporima.

Soba sa pogledom

Odsela sam u ‘Royal Oxford’ hotelu, gde su mi organizatori rezervisali sobu. Nalazi se u zapadnom delu grada, nedaleko od železničke stanice. U blizini je i mala reka Isis, koja više liči na potok. Soba je bila prostrana, apartmanskog tipa, i iz nje je pucao pogled na veći deo grada.

Promocija u klubu

Uz prijatnu pop muziku popularnog lokalno benda napravila sam promociju svoje najnovije knjige i nedavno stečenih počasnih doktorata u Americi i Indiji. Sve je održano u prijatnom klubu ‘Coco’. Ovoj promociji su prisustvovali i moje kolege i prijatelji iz Birmingema, sa kojima imam lepu višegodišnju saradnju. Divno smo se proveli uz muziku i prijateljsko ćaskanje, tako da će mi ta promocija u sećanju ostati kao jedna od najlepših i najneobičnijih.

Raj za bibliofile

Pred povratak u London celo popodne provela sam u pravom carstvu knjiga, to jest u knjižari ‘Blekvel’. To je bilo kratko vreme da se u toj knjižari, osnovanoj 1879, pregledaju svi naslovi koji su me interesovali. Tokom godina je proširivala površinu i fond naslova.

Kulturno hodočašće

Po odlasku iz tog prelepog grada zaključila sam da Oksford nije za one koji vole mondenski život i nezaboravan provod. On je idealan za one koji žele da upoznaju kulturne, univerzitetske i umetničke sadržaje. Oni koji su to prepoznali dolaze u Oksford kao hodočasnici.

http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?yyyy=2010&mm=09&dd=12&nav_category=874&nav_id=458172

No comments:

Post a Comment